Tuesday, December 6, 2022
Home Zdravlje “Mama, plašim se, nešto nije u redu sa mnom”: Smršala sam 11...

“Mama, plašim se, nešto nije u redu sa mnom”: Smršala sam 11 kilograma, a jela sam šta sam htela. Znala sam da je to loše, ali sam ignorisala sve do OVIH SIMPTOMA

3783

Tada sam saznala šta se dešava sa mojim telom, a pre toga imala sam simptome koje tada nisam umela da prepoznam.Moj život preokrenuo se 13. jula 2019. godine.

Kejtlin Liman
KEJTLIN LIMANFOTO: KATELYNN.LEHMAN / INSTAGRAM

Svoju priču na Instagramu ovo je nastavak njene borbe koji prenosimo u celosti počinje Kejtlin Liman.

Uvek sam bila fizički aktivna, ali godinama je moja kilaža bila uvek ista, šta god radila. A onda, iako ništa nisam menjala, odjednom sam počela da mršavim i to brzo. U roku od par meseci sam izgubila 11 kilograma.  U život nisam bila mršavija. Potajno sam uživala u tome jer sam mogla da jedem sve što želim, a ne da se nisam gojila već sam i mršavila, ali duboko u sebi znala sam da nešto nije u redu.

Probudila bih se usred noći i pila vodu, oblivena znojem. Stalno sasm bila naduvena i stalno su mi lutale misli. Usledilo je još simptoma. Konstantno sam bila ekstremno žedna i stalno sam išla u toalet. Inače pijem dosta vode i nije mi bilo jasno odakle odjednom ta nenormalna žeđ.

Mami sam rekla da se nešto dešava i terala me je kod lekara, ali ja sam stalno bila prezauzeta.I dalje sam ignorisala simptome. Tako mi je bilo lakše, mnogo lakše nego da sebi priznam da nešto nije u redu.

To me je prepalo. Na kraju, otišla sam kod mame i rekla joj: “Mama, plašim se, preplašena sam. Nešto ozbiljno nije u redu sa mnom, plašim se da će mi se nešto užasno desiti. Znam da je nešto ozbiljno, osećam to”. Na dan njenog rođendana konačno sam otišla kod lekara. Onda je došao taj dan. Ceo dan sam provela na suncu na jednom sportskom doađaju i bila ubeđena da ću se onesvestiti. Sva sam se tresla i jedva sam pregurala dan.

Uzeli su mi krv i sačekali smo rezultate.Videla sam da lekari misle da sam samo devojka željna pažnje i da mi ne veruju kada im kažem da se loše osećam.

Bezveze smo dolazile- – Jesam ti rekla da nije ništa? – rekla sam mami.

– Onda ćemo otići kući znajući da je sve u redu.Tim bolje.   – odgovorila mi je mama.

Znala sam da imaju nešto da mi kažu, bili su mrtvi ozbiljni.Nedugo potom, došle su tri sestre i doktor

 

– Nivo šećera u krvi ti je oko 620. Da, i? Rekli su mi da sam dijabetičar i da ću morati da ostanem u bolnici. – pitala sam, ne znajući šta to znači. Onda su mi objasnili da su normalne vrednosti između 80 i 100.

Samo mi je to bilo bitno. Ovo je bila moja noćna mora, zbog koje sam na trenutak pomislila da je ovo kraj mog života. I to je bila istina posle koje sam se osetila kao da me je udario voz. Otkriću vam jednu tajnu – godinama unazad, pre svega ovoga, za rođendan sam uvek imala samo jednu želju, a to je da budem zdrava.

Međutim, vremenom sam uspela, kao što sam uspela da i dalje živim onako kako želim.  Usledio je dug period privikavanja na život sa dijabetesom. Nisam pre toga o ovoj bolesti znala skoro ništa a sada sam brzo morala da naučim sve.

Dobro se nosim sa njom jer nemam izbora. Moram da ostanem pozitivna jer mi samo to pomaže kada nastupe mračni trenuci u borbi sa dijabetesom. Pogledajte u mene – ovako izgleda nevidljiva bolest.Većina ljudi ne vidi da se borim sa dijabetesom jer to je nevidljiva bolest. Da nemam pumpicu ili monitor na kome pratim nivo šećera, nikad ne biste pomislili da imam ovu bolest.

T.G.